Bol u kolenu
Najčešći uzroci bola u kolenu
- Meniskus – meka tvorevina koja amortizuje zglob kolena. Usled njegovog naprsnuća ili prekida. Pacijent oseća bol češć sa unutrašnje strane, iz razloga što ima više slobodnog prostora između kosti i ligamenta pa meniskus ima više tendencije za izmeštanje i samu povredu.
- Tetive – nastaje usled prenaprezanja, naročito mišića kvadricepsa, čija tetiva prelazi preko patele i pripaja se na potkolenici ( najčešće nastaje kod sportista, skakača, sprintera, košarkaša, odbojkaša )
- Ligamenata – pored istegnuća kolateralnih ligamenata, što fiziološki ( X i O noge ), tako i usled nekog fizičkog napora, opterećenja na unitrašnji ili spoljašnji deo kolena. Takođe jako česte sportske povrede su prednji i retko zadnji ukrateni ligamenti, gde usled jakog opterećenja prilikom promene pravca kretanja dolazi do njihove rupture.
- OsGood Shlater sindrom – Gde usled naglog rasta u pubertetu mišići i tetive ne stignu da isprate rast kostiju i javi se bol ispod čašice kolena
- Hrskavica – Degenerativno propadanje ove tvorevine, koja amortizuje zglob kolena.
- Napetost IT BAND – ova veza povlači fascije mišića gde vremenom dolazi do tolike napetosti da se javi bol sa spoljne strane kolena.
Bol u kolenu od kičme
Jako često se pacijenti žale na bol u kolenu, a da zapravo problem nije u tom delu, već negde drugo. Zapravo, u koliko je pritisnut femoralni nerv koji ide iz L4-5 nivoa lumbalne kičme, davaće iradijaciju bola ka kolenu, odnsno kvadricepsu ( tačnije vastus medialis, intermedialis I lateralis).
Zatim od strane ischialnog nerva koji se grana ka tibialnom I peronealnom nervu može dati bol u predelu I oko kolena. Sa zadnje strane kolena bol se može javiti u koliko je pritisnut obturatorni nerv.
Hrskavica kao problem bola u kolenu
Znajući da je za dobar rad kolena potrebna I dobra amortizacija istog, stoga je uloga hrskavice jako bitna. U koliko dođe do slabije inervacije zgloba, hondrociti (ćelije hrskavice) se ne mogu stimulisati I tako dolazi do propadanja hrskavice, ili njenog istanjenja. To se smatra degenerativnim stanjem, gde može doći I do kontraktura praćena jakim bolom u kolenom zglobu.
Bol u kolenu sa otokom
Bol u kolenu praćena otokom najćešće je uzrok povrede kolena. Može biti povređen meniskus, ligament, ili neka druga meka tkiva u, i oko kolenog zgloba. Međutim, takođe može doći do nekih zapaljenskih procesa u organizmu, praćena otokom i bolom u kolenu. Zatim deformiteti stopala I kolena mogu vremenom trpeti različita opterećenja praćena otokom kolena.
Bol u kolenu pri savijanju
Bol koja se javi pri savijanju kolena najčešće može ukazivati na povredu meniskusa. Bol se javlja češće sa unutrašnje strane kolena, iz razloga što je medijalni (unutršnji) meniskus podložniji izletanju I povredama, jer postoji slobodan prostor između njega I kolateralnog medijalnog ligament, dok kod lateralnog (spoljašnjeg) meniskusa to nije slučaj, zato što tik pored njega prolazi kolateralni lateralni ligament koji mu ne dozvoljava laka pomeranja.
Takođe bol pri savijanju može biti I u koliko postoji Bekerova cista. Ona nastaje kada sinovijalna membrana kolenog zgloba luči preveliku količinu tečnosti zaduženu za podmazivanje zgloba I ishranu hrskavice. U koliko se nakupi u većoj meri, akumulira se I stvara pritisak na zadnjem delu zatkolene jame, pa se razvija cista koja se probijeizmeđu tetivnog I mišićnog prostora, u vidu izbočine koja se lako može napipati.
Kako dijagnostikovati problem bola u kolenu
U koliko je došlo do povrede kolena, usled delovanja neke spoljne sile, u saobraćajnoj nesreći ili pri padu, a bol je oštra, probadajuća I onemogućava oslonac na istu, bilo bi poželjno odraditi UZ (ultrazvuk)mekih tkiva kolena, ili MR (magnetnu rezonancu) kao najbolji uvid u oštečenje svih mekih tkiva,RTG (rentgen) snimak nam daje uvid o koštanom sistemu, da li je došlo do neke fracture, dislokacije ili fissure kostiju.
U koliko se bol javi iznenada, praćena crvenilom, a da nije bilo nekih ranijih opterećenja kolena, bilo bi poželjno uraditi krvnu sliku, da se vidi da li je došlo do neke zapaljenske reakscije u telu.
Specifični ortopedski I osteopatski testovi daju nam uvid u to da vidimo da li se radi o povredi :
ligamenata (Lancman test kao I test prednje I zadnje fioke za anteriorni I posteriorni krucijalni ligament, zatim varus I valgus stress test za kolateralne ligamente kolena)
menskusa (Mc Murray test, Apey”s test)
Osteopatija I neurostimulacija kao najbolji lek (rešenje) za bol u kolenu
Iz iskustva sa pacijentima, uočili smo znatno bolje rezultate kada kombinujemo aparat za neurostimulaciju sa osteopatskim tretmanom. Zapravo prvo što radimo je pobuđivanje svih nerava koji ishranjuju koleni zglob, počevši od lumbalnog dela kičme, a zatim I lokalno oko samog kolena. Aparat koji aplikuje biljne preparate koji se nanose na kožu, putem struje, prodire do 5 cm u tkivo tako stimilišući nerv I aktiviranje svih potrebnih impulse koje treba da primi tkivo ili zglob koji je u problemu.
Zatim sa osteopatskim tretmanom opuštamo fascije, limfne puteve I mišiće koji su u blokadi, I uspostavljamo PRM(primarni respiratorni mehanizam pravilan pokret kostiju ) kolenog zgloba.
Najpre je potrebno napraviti dobar posturalni pregled, zatim istestirati karlicu, potkolenicu, stopalo, pa najzad i samo koleno.
Opustiti sve tenzije fascija misica koje uticu na koleno, proveriti tibiofibularni superiorni i inf zglob, patelofemoralni zglog. Proveriti PRM tibije, fibule, femura, talusa, os.naviculare idr. Posavetovati osobu koje vezbe da radi za jacanje odredjene grupe misica.
